PRIRUČNIK OSNOVNOG KURSA JEDRENJA

Instruktor Dragan Knežević - KNEZ

OPIS JEDRILICE 

Jedrilica, bez obzira na veličinu, ima četiri osnovna dela: trup, jedro, peraje i kormilo. Svaki od njih ima posebnu ulogu u plovidbi odnosno omugućavaju kretanje u određenom smeru. Rad jednog dela utiče na druge, a njihova uzajamna povezanost određuje karakter broda.

TRUP je namanjen za nošenje posade i kao osnova za učvršćivanje jarbola sa jedrom, peraje i kormila. Njegov oblik mora omogućiti lagano kretanje kroz vodu bez obzira na nagnutost broda. Većina trupova ima šiljat pramac (prednji deo) i tupu krmu (zadnji deo). Trup mora da bude lagan i čvrst, što znači dobra konstrukcija od kvalitetnih materijala (drvo, stakloplastika i metal). U sastav trupa ulaze i vazdušne komore koje obezbeđuju plutanje i lako ispravljanje jedrilice kod prevrtanja.

JERDA daju osnovnu potisnu snagu broda pretvarajući strujanje vazduha u potisak prema napred. Izrađena su od sastavljenih zakrivljenih delova plastičnog platna (DAKRON) tako da se dobije trouglasti oblik koji daje najveći potisak uz najmanji otpor. Veličina, oblik i broj jedra zavise od namene i veličine jedrilice. Jerda se dele u dve grupe; ona što se koriste za pokretanje u željenom smeru ( glavno jedro i flok ) i ona za povećanje brzine niz vetar (spinaker i đenova). Prednja ivica jedra pričvršćuje se za jarbol (vertikalnu metalnu cev koja je fiksirana prednjom i bočnim čeličnim sajlama) a donja ivica za bum (horizontalna metalna cev zglobno vezana za jarbol) koji napinje jedro ali i dopušta njgovo pomeranje preko broda. Bum se kontroliše kanapom (škota) i sistemom koloturnika. Podizanje buma reguliše se zatezačem (vang). Prednje jedro (flok) učvršćuje se za prednju sajlu jarbola a kontroliše se kanapom (škota floka). Jedra se na jarbol podižu kanapima (podigači).

PERAJA je deo jedrilice koji se nalazi na sredini donje površine trupa a njena osnovna uloga je da spreči bočno klizanje i smanji naginjanje broda. Veći brodovi (krstaši) imaju fiksirane peraje sa ugrađenim balastom dok male jedrilice imaju peraje koje se podiže i spušta kroz dno trupa.

KORMILO ima dve uloge da kontruliše smer plovidbe i da smanji bočno klizanje broda. Sastoji se iz lista (aerodinamički profil dužine oko 60 cm ispod dna jedrilice), rudera (dugačka ručica kojom se zaokreće list i tako upravlja) i okova koji povezuje ta dva dela sa krmom broda.

 

PRIPREMA ZA JEDRENJE

OPREMA JEDRILICE

Pored osnovne opreme koja je pričvršćena za brod (okovi koloturnici sajle i drugo) potrebno je imati sledeći pribor: kofu, sunđer, kanape za vez i sidrenje, sidro, veslo, pomorske karte i rezervnu odeću. Sva ova pokretna oprema mora biti uredno složena i osigurana da se ne tumba prilikom plovidbe.

ODEĆA POSADE

Jedriličari su po pravilu izloženi lošim vremenskim uslovima (vetar i prskanje vode) pa je zbog tuga jako bitna zaštita njihovog tela. Osnovna zaštita podrazumeva dva sloja odeće. Prvi sloj do tela je izolirajući (sprečava gubitak telesne toplote) i to su najčešće pamučne majice, čarape i trenerke. Drugi sloj štiti od vetra i vode a izrađen je od nepromočivog platna. Obuću čine čizme ili patike sa ravnim đonom koji dobro prijanja za palubu broda. Sigurnosnu opremu čine prsluci za spasavanje.

PODIZANjE   GLAVNOG   JEDRA

Jedra se najčešće nalaze spakovana u vrećama i postavljaju se neposredno pre povidbe. Glavno jedro se razmota tako da prednja ivica bude uz jarbol. Prvo se zadnji rogalj i donja ivica jedra uvuku u kanal na bumu i učvrste prednji i zadnji rogalj donje ivice jedra. Druga operacija je stavljanje lata (elastične letve koje ukrućuju izlaznu ivicu jedra) u predviđene džepove na jedru. Treća operacija je spajanje buma sa jarbolom pomoću zglobnog okova. Žetvrta operacija je vezivanje podigača jedra za podizni rogalj, uvlačenja roglja i prednje ivice jedra u kanal na jarbolu, podizanje jedra povlačenjem podigača i učvršćivanje podigača. Peta operacija je postavljanje vanga (sistem koloturnika i kanapa čiji se jedan kraj vezuje za petu jarbola a drugi za okov na bumu) koji sprečava bum da se podiže. Šesta operacija je postavljanje škote buma (sistem koloturnika i kanapa čiji je jedan kraj vezan za bum a drugi za okov na sredini palube) koju kormilar koristi za ispravno podešavanje i napinjanje glavnog jedra.

PODIZANjE   FLOKA

Flok se položi na pramac pa se prednji rogalj pričvrsti za pramčani okov neposredno iza prednje sajle jarbola. Na prednjoj ivici floka najčešće se nalaze kuke koje se zakače za prednju sajlu. Zatim se leva i desna škota floka zavežu (pašnjakom) za zadnji rogalj i provuku kroz vodilice na bokovima jedrilice. Podigač floka se veže za podizni rogalj i njegovim potezanjem podignemo flok. Podigač floka se učvrsti.

ULOGA   POSADE

U zavisnosti od veličine jedrilice menja se i broj posade. Osnovni član posade je kormilar a ostalo su mornari. Kormilar upravlja jedrilicom i daje naredbe mornarima, obaveštavajući ih o svakoj promeni smera plovidbe. On sedi pozadi (krmeni deo) i rukuje rudom kormila i škotom glavnog jedra. Mornar sedi napred (srednji deo) upravljajući škotom floka i perajom. Pored toga mornar izvršava podešavanje jedra i rukuje špinakerom. Zajedničke uloge kormilara i mornara su osmatranje prostora i uravnotežavanje jedrilice odnosno balansiranje.

 

OSNOVI  TEHNIKE  JEDRENJA

SMER DUVANjA VETRA

Prvo što jedriličar mora uraditi pre jedrenja je da odredi smer duvanja vetra. To možemo odrediti pomoću prirodnih indikatora (viorenje zastave, dim iz dimnjaka, talasi) ili pokazivača vetra (plamenac na jarbolu i trakice na bočnim sajlama).

SMEROVI   PLOVIDBE

Postoje dva osnovna smera plovidbe: prema vetru i od vetra. Važno je shvatiti da jedrilica ne može ploviti pravo u vetar, odnosno pod uglom manjim od 45 stepeni prema vetru. Taj prostor nazivamo nedostižna zona za direktno jedrenje ali je zato nizom cik-cak manevara moguće dostići cilj unutar zone. Nazivi za smerove jedrenja su:

SASVIM UZ VETAR,

UZ VETAR,

SA BOČNIM VETROM,

SA VETROM U POLA KRME I

NIZ VETAR.

POLAŽENjE  I  ZAUSTAVLjANjE

Osnovni zaustavljeni položaj je kada jedrilica stoji bočno prema vetrua jedra su opuštena i lepršaju. Da bi zajedrili kormilar povlači rudo kormila ka sebi da bi okrenuo jedrilicu od vetra i istovremeno povlači škotu jerda da bi ga doveo u pravi položaj (mornar to radi sa flokom). Ukoliko je jedrilica zaustavljena sa pramcem u vetar za polazak je potrebo da mornar nategne flok škotom kako bi okrenuo pramac od vetra a zatim kormolar i on postave jedra u pravi položaj. Zaustavljanje jedrilice obavlja se vraćanjem u osnovni zaustavni položaj (jerdimo malo uz vetar i popustimo škote jerda i floka) ili okretanjem pramca u vetar i otpuštanjem škota.

PODEŠAVANjE JEDRA 

Jedra su pogon jedrilice i zato je bitno njihovo podešavanje kako bi se maksimalno iskoristila snaga vetra. Jedra koja su od platna svoju formu (aerodinamički oblik kao avionsko krilo) dobijaju pod pritiskom vetra i zato moramo da ih postavimo u struju vetra (jedrenje u vetar) ili normalno na pravac duvanja vetra (jedrenje niz vetar). Pravilno postavljeno jedro u struji vetra daje dodatnu aerodinamičku silu koja je veća od sile pritiska vetra. Ova sila se javlja na zavetrinskoj strani jedra (spoljna krivina jedra) pod uslovom da vetar klizi niz jedro. Ako vetar vrtloži niz jedro (kada jedro treperi oko prednje ivice ili jarbola) gubi se dodatna sila i jedrilica plovi sporije. Idealan položaj jedra je kada vetar klizi sa obe strane jedra što pokazuju tračice na površini jedra koje tada stoje paralelno i vodoravno.

JEDRENjE OŠTRO UZ VETAR 

Jedrenje oštro uz vetar je jedrenje pod uglom od 45 stepeni u odnosu na pravac duvanja vetra. Jedrenje pod ostrijim uglom je nemoguće jer se jedra prazne i ne vuku. Prilikom ovog jedrenja švert mora biti potpuno spušten da bi sprečio klizanje jedrilice niz vetar. Jedra su maksimalno privučena osi broda, a kormilar kormilom (čestim prihvatanjem i opadanjem) podešava da struja vetra idealno opstrujava jedro (jedro je zategnuto ali na granici da zatreperi kod jarbola). Jedrilica se naginje pod silom vetra i posada mora to da spreči balansiranjem (jedrilica ima veću brzinu ako se manje naginje). Ukoliko posada nije u stanju da ispravi jedrilicu kormilar popušta škotu jedra i time delimično prazni jedro. Kod jačih udara vetra (reful) kormilar popušta škotu i prihvata da bi sprečio prevrtanje.

JEDRENjE SA VETROM U BOK 

Karakteristika jedrenja sa vetrom u bok je da kormilar jedri po zadatom kursu i vrlo malo radi sa kormilom (tek toliko da održi pravi kurs). Sva pažnja posade usmerena je na podešavanje jedara, koja se škotama dovode u idealan položaj prema struji vetra. Škote se stalno pritežu i popuštaju jer vetar često menja pravac i jačinu duvanja. Švert je izvučen do pola a jedrilica se malo naginje pod uticajem vetra. Pri ovom jedrenju ostvaruju se najveće brzine jedrilice (ponekad i veće od brzine vetra). 

JEDRENjE SA VETROM U KRMU 

Jedrilica se kreće niz vetar, škote su postene do kraja, a jedra su otklonjena sve do bočnih sajli. Jedra se ne podešavaju jer vetar duva normalno na njihovu površinu. Kormilar održava kurs i pazi na promene pravca vetra koje mogu da prebace jedro sa jednog boka na drugi. Sila potiska na jedru je sada daleko od ose jedrilice što dovodi do ljuljanja jedrilice pri udarima vetra. Ovo ljuljanje kormilar sprečava povlačenjem kormila i pritezanjem jedra. Posada sedi više pozadi razmeštena oko ose jedrilice da bi ona bila ravna, a švert je podignut 2/3.

 

PROMENA SMERA

Promena smera jedrenja prema vetru naziva se prihvatanje i obavlja se kormilarevim pomeranjem rude kormila od sebe i pritezanjem škota. prihvatanje je moguće sve do smera plovidbe sasvim u vetar. Opadanje je naziv za promenu smera jedrenja od vetra i izvodi se kormilarevim povlačenjem rude kormila ka sebi i istovremenim popuštanjem škota.

LETANjE

Letanje je naziv za manevar skretanja kroz vetar za vreme plovidbe uz vetar. To je u stvari nastavak manerva prihvatanja u nedostižnoj zoni i zaokretanja jedrilice dok se jedra ne napune na suprotnoj strani. Manevar zahteva usklađenost posade jer jedra i posada menjaju strane. Posada obavlja sledeće radnje: kormilar proverava dali može bezbedno obavi letanje i obaveštava posadu, kormilar gura rudo kormila od sebe ne ispuštajući škotu iz ruke, mornar pušta škotu floka, jedrilica se okreće prema vetru a bum prelazi preko krme na suprotni bok, istovremeno posada prelazi na drugi bok, kormilar menja ruke kojima drži rudo i škotu i povlači rudo kormila ka sebi postavljajući jedrilicu u novi kurs, mornar uzima drugu škotu floka i podešava je za novi kurs.

KRUŽENjE

To je manevar prilikom jedrenja niz vetar kada krma preseca pravac duvanja vetra a jedro naglo prelazi sa jedne strane na drugu. To je ujedno trenutak kada manevar opadanja prelazi u prihvatanje. Uloga posade prilikom kruženja je sledeća: kormilar jedri kursom niz vetar i povlači škotu tako da bum privuče do ivice krme, kormilar proverava da li može bezbedno da obavi kruženje i obaveštava mornara da započinje manevar, kormilar povlači rudo prema sebi sve dok bum ne preleti preko krme na drugu stranu i pušta škotu, mornar pušta jedan kraj škote prelazi na drugi bok i uzima drugi kraj škote floka, kormilar istovremeno sa mornarem prelazi na drugi bok i izravnava kormilo.

PRAVILA PLOVODBE

Pravila plovidbe regulisana su zakonom pod nazivom "međunarodni propisi za sprečavanje sudara na moru" i odnose se na sve vrste pvovnih objekata. Osnovno pravilo kaže da brodovi sa motorom ustupaju pravo prolaza brodovima sa jedrima, ali je u praksi sigurnije da jedriličari izbegavaju motornjake. Pravilo prvenstva kaže da svi brodovi moraju izbegavati ometanje većeg; u uskom prolazu brodovi se moraju držati desne strane. Pored ovih pravila postoje i pravila samo za plovidbu jedrilica, kao i regatna pravila za takmičare. Osnovna pravila koja treba znati kod mogućeg sudara su:

Instruktor: Dragan Knežević - KNEZ     tel: 063/135-6277      e-mail:drknez@eunet.yu

naslovna strana